jedna mala....

.....rijec. Da, jako je mala, slatka na prvi pogled, ali sto je vise gledas nekako ti postane tamna, gotovo tuzna. I onda ono pocetno raspolozenje koje si imao kad si je prvi put video nekako splasne i pretvori se u neki neobjasnjiv osjecaj zalosti i sazaljenja..... Vidis je kako je sva uzurbana, trci a ne mice se sa mesta... a kad stane, pregaze je druge krupnije reci... i sva izranjavana, bolesna, i nikakva ona nastavlja dalje.. Onda pocnes da okreces glavu od nje samo da ne bi gledao tu patnju, praveci se da ne postoji i onda ta rec postane jos manja, nema je nigde... toliko se smanji da vise ne vidim da je procitam.... a koja je to rec? Sad sam vec i zaboravio. Ostao je osjecaj samo... i blijeda uspomena na jednu rec...